Prirodan partner prirodi i Vama.

Zašto ne spaljivati žetvene ostatke?

13 Jun

Zašto ne spaljivati žetvene ostatke?

Zemljište predstavlja složeni sistem u kome se odvija niz fizičkih, hemijskih i biohemijski procesa. Centralno mesto u ovim procesima zauzimaju mikroorganizmi i imaju najbitniju ulogu u stvaranju i održavanju plodnosti zemljišta. Sve organske materije, između ostalih i  žetveni ostaci, koji dospevaju u zemljište se uz učešće mikroorganizama razlažu do jedinjenja koje, jednim delom biljke koriste direktno, a drugim delom se iz njih vrši sinteza humusa. Procesi kojima dolazi do razlaganja organske materije na prostija jedinjenja, a potom i sinteze humusnih materija nazivaju se procesima humifikacije. Humus nastao procesima humifikacije bitno menja karakteristike zemljišta, poboljšava njegovu strukturu, toplotni režim, vodni režim i deluje kao stabilizator kiselosti sredine.

Nakon skidanja useva na parcelama ostaje i po nekoliko tona biljnih ostataka. Poljoprivredna praksa u nas je da se ovi ostaci ili zaoravaju, ili pale. Najkorisnije je ove biljne ostatke neposredno po skidanju useva zaorati. Zaorani biljni ostaci utiču na smanjenje erozije tla, povećavaju biomasu u tlu čime služe kao sirovina za sintezu novih organskih materija u zemljištu. Nakon zaoravanja žetvenih ostataka dolazi do aktiviranja mikrobioloških procesa u zemljištu i na kraju do sinteze izvesnih količina humusa. Žetveni ostaci nakon skidanja useva mogu se koristiti za proizvodnju stajnjaka ili komposta. Tako dobijamo humifikovanu masu, koju opet vraćamo u zemljište.

Paljenjem se žetveni ostaci koji mogu predstavljati veliki izvor energije, gube. Pored toga dolazi do uništavanja korisne mikroflore u površinskom sloju zemljišta. Aktivnost korisnih mikroorganizama je najveća u površinskom sloju zemljišta, a njihov broj i aktivnost sa povećavanjem dubine opada. Paljenjem žetvenih ostataka, zemljišni mikroorganizmi se na dubini 2-3cm potpuno uništavaju, pa dobijamo praktično potpuno sterilno zemljište.

Sumarno ovim procesima doprinosimo povećanju plodnosti i strukture zemljišta. Jedini, uslovno rečeno, nedostak predstavlja mera unošenja određene količine azota, koji je neophodan mikroorganizmima da bi obavili gore pomenute procese.  Preporuka kompanije Elixir je upotreba kompleksnih mineralnih đubriva u jesen zaoravanjem. Upotrebom od 200 do 400kg/ha đubriva iz Simplex, Standard ili  Premium linije proizvoda fabrike đubriva Elixir Zorka, dobijamo dovoljne količine azota da bi se obavili pomenuti procesi mineralizacije.

dipl.ing. zaštite bilja Dejan Jocić