Prihrana pšenice predstavlja važan segment u poljoprivredi, jer pravilna ishrana može značajno uticati na količinu i kvalitet prinosa.
Mnogi poljoprivrednici se suočavaju sa problemima vezanim za izbor efikasnih preparata za pšenicu, a znanje koje vrste đubriva su najbolje može biti od presudne važnosti.
Ova tema je aktuelna svake godine, posebno u vreme setve, kada se priroda u isto vreme budi i traži odgovarajući tretman.
U ovoj sekciji ćemo razmotriti važnost pravilne prihrane, kao i analizu zemljišta koja je osnova za donošenje pravilnih odluka.
Pre nego što detaljnije zaronimo u vrste đubriva za pšenicu, važno je napomenuti da pravilna prihrana treba da bude planirana na osnovu analize zemljišta i planiranog prinosa, što su dva ključna parametra. Na primer, mnogi poljoprivrednici koji su koristili NP i NPK formulacije đubriva uočili su poboljšanje u proizvodnji strnih žita. Istraživanja pokazuju da su formulacije poput NutriMAP NPK 6:24:12 i slične kombinacije značajno povećale fizičku stabilnost useva. Ovo je iskustvo i nekih kolega iz struke koji su, eksperimentom, došli do zaključka da su neki tipovi đubriva osnova uspešne prihrane.
Uloga prihrane pšenice u poljoprivredi
Prihrana pšenice predstavlja bitan proces u poljoprivredi koji direktno utiče na prinos i kvalitet žitarica.
Osnovni korak ka uspešnoj prihrani jeste analiza zemljišta, koja omogućava farmerima da prilagode upotrebu hranivih materija potrebama biljaka.
Značaj analize zemljišta
Analiza zemljišta je neophodna za određivanje sadržaja nutritivnih sastojaka poput azota, fosfora i kalijuma.
Na osnovu rezultata analize zemljišta, poljoprivrednici mogu doneti informisane odluke o optimalnim količinama đubriva.
Preporučuje se da se analiza obavlja sredinom februara kako bi se procenilo koliko hranivih materija je dostupno pšenici tokom rasta.
Ova procena je ključna za uspešnu strategiju hranjenja pšenice i njenih potreba tokom vegetacije.
Optimalno vreme za prihranu
Optimalno vreme za prihranu pšenice određuje se na osnovu fenološkog razvoja biljaka i vremenskih uslova.
Stručnjaci preporučuju da se prihrana obavi od kraja februara do početka marta.
U ovom periodu, biljke su spremne da upiju hraniva koja su im potrebna za rast i razvoj, što povoljno utiče na konačni prinos.
Preporučene količine azota u ovom razdoblju kreću se između 120-160 kg po hektaru, kako bi se postigla adekvatna proizvodnja pšenice od 4 tone po hektaru.
| Faze prihrane | Preporučena količina | Tip đubriva |
|---|---|---|
| Prva prihrana | 100-150 kg/ha | UREA |
| Osnovno đubrenje | 150-200 kg/ha | NPK 15:15:15 |
| Azotna prihrana (dvostruko) | 150-180 kg/ha prvi termin;
100-120 kg/ha drugi termin |
KAN, AN, SAN |
Vrste đubriva za pšenicu
Različite vrste đubriva igraju ključnu ulogu u prihrani pšenice, jer pružaju neophodne nutrijente za optimalan rast i razvoj.
Dakle, uzimanje u obzir i mineralna i organska đubriva može značajno uticati na kvalitet i prinos useva.
Mineralna đubriva
Mineralna đubriva za pšenicu predstavljaju koncentrisane izvore hranljivih materija koje direktno utiču na prinos i kvalitet zrna.
Na primer, azot, fosfor i kalijum se smatraju osnovnim makroelementima. Pšenica usvaja od 2,0 do 3,4 kg azota, 1,2 do 1,85 kg fosfora i 1,5 do 2,8 kg kalijuma za svake 100 kg zrna.
Osnovno đubrenje obuhvata primenu od 140 do 200 kg/ha azota, 70 do 130 kg/ha fosfora i 80 do 140 kg/ha kalijuma.
Specifične formule, kao što su NPK 6:24:12 i NP 16:20, prilagođavaju se prema potrebama pšenice i analizi zemljišta.
Organska đubriva
Organska đubriva za pšenicu predstavljaju prirodnu alternativu koja doprinosi plodnosti zemljišta.
Ova đubriva obogaćuju tlo organskom materijom, što pomaže u zadržavanju vlage i poboljšava strukturu tla.
Na primer, kukuruzovina može biti korisna kao organsko đubrivo, ali zahteva i dodatnu primenu azota za razgradnju.
U sušnim periodima, folijarna prihrana može se koristiti kao dopuna za osiguranje potrebnih hranljivih materija.
Ovo uključuje vodotopiva đubriva, koja se apliciraju sa 200-400 l/ha vode.
Korisno je znati da pravilna kombinacija mineralnih i organskih đubriva može doneti najbolje rezultate u prihrani u poljoprivredi.
| Tip đubriva | Ključni nutrijenti | Količina po hektaru |
|---|---|---|
| Mineralna đubriva | Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K) | 140-200 kg N, 70-130 kg P, 80-140 kg K |
| Organska đubriva | Organska materija, mikroelemenata | Varira zavisno od vrste i kvaliteta |
Prihrana pšenice – Kako izabrati efikasna đubriva
Odabir efikasnih preparata za pšenicu igra ključnu ulogu u postizanju optimalnog prinosa.
Uzimanje uzoraka zemljišta predstavlja prvi korak ka pravilnom odabiru đubriva, jer pruža važne informacije o sadržaju hranivih materija.
Redovna analiza zemljišta omogućava poljoprivrednicima da prilagode svoj pristup, osiguravajući tako zdravu biljnu proizvodnju.
Uzimanje uzoraka zemljišta
Stručnjaci preporučuju da se uzorci uzimaju sa različitih lokacija unutar parcele kako bi se dobila celovita slika stanja zemljišta.
Ova praksa pomaže u identifikaciji nedostataka hranivih materija i omogućava adekvatan odabir efikasnih preparata za pšenicu koji će zadovoljiti specifične potrebe useva.
Dobra praksa u upotrebi đubriva
Pravilna primena đubriva podrazumeva nekoliko važnih koraka. U skladu sa analizom zemljišta, potrebno je odabrati odgovarajuće vrste i doze đubriva.
Pravilno doziranje užih se koristi u praksi, gde se obratna pažnja posvećuje vremenskim uslovima.
Monitoring stanja useva tokom vegetacije pomaže u praćenju reakcija biljaka na primenjenu prihranu.
Vodeći računa o ovim aspektima, poljoprivrednici mogu postići optimalnu prihranu pšenice.
| Tip analize | Fokus analize | Preporučena akcija |
|---|---|---|
| Uzimanje uzoraka zemljišta | Određivanje pH vrednosti | Korekcija pH sa odgovarajućim preparatima |
| Analiza hranivih materija | Nitrogen, fosfor, kalijum | Prilagoditi doze đubriva |
| Procena organske materije | Udeo humusa u zemljištu | Primena organskih đubriva |
Zaključak
Upravljanje prihranom pšenice predstavlja ključni aspekt u modernoj poljoprivredi, sa naglaskom na značaj analize zemljišta i odgovarajuće selekcije najboljih đubriva za pšenicu.
Pravilnim određivanjem potreba za azotom i primenom efikasnih preparata za pšenicu, ratari mogu značajno unaprediti prinos i kvalitet svojih useva.
Preporučuje se da svakodnevno praćenje stanja zemljišta i optimalne primene daju maksimalne rezultate.
Primena 100-150 kg/ha UREA u prvoj polovini februara može osigurati adekvatnu dostupnost hranivih materija u kasnijim fazama razvoja pšeničnih kultura, čime se minimizuje rizik od propuštenih prihranjivanja.
Zanimljivo je napomenuti da promašeni termini ili nedovoljne količine hranivih materija mogu dovesti do smanjenja prinosa i do 30%.
S tim u vezi, preporučljivo je da ratari proaktivno planiraju sledeće korake kako bi osigurali da pšenica dostigne svoj maksimalni potencijal i optimalno zdravlje u svim fazama razvoja.