Prirodan partner prirodi i Vama.

AmoSulfan

AmoSulfan

Opšte karakteristike AmoSulfan 20% N + 24% S:

AmoSulfan je azotno đubrivo koje sadrži 20% azota i 24% sumpora. Izuzetno je pogodan za prihranu svih biljnih kultura. Amonijačni jon nije pokretan u zemljištu jer se vezuje u međuslojne razmake minerala gline. Za bilans azota u zemljištu, fiksacija amonijačnog jona je koristan proces jer sprečava gubitke azota isparavanjem, ispiranjem i denitrifikacijom. Sa stanovišta biljke, fiksacija je takođe pozitivan proces jer se postepeno oslobođeni amonijačni jon ponaša kao sporodelujući izvor azota za biljke.
Sumpor u ovom đubrivu utiče na bolje iskorišćavanje azota i povećanje njegovog sadržaja u biljkama. Njegova uloga u biljkama je višestruka: ulazi u sastav aminokiselina i katjona, ulazi u sastav različitih ćelijiskih komponenti, igra važnu ulogu u velikom broju biohemijskih procesa.
Primenom AmoSulfana značajno se poboljšava dostupnost i usvajanje fosfora ako se nalazi blokiran u zemljištu. 

RAZLOZI ZA PRIMENU: 

  • Sadrži efikasniji azot – otporan na prirodne gubitke
  • Visoka pristupačnost primenjenog azota
  • Sumpor doprinosi većoj efikasnosti unetog azota
  • Na alkalnim zemljištima pH vrednost dovodi na optimalni nivo
  • Omogućava veću pristupačnost blokiranog fosfora u zemljištu
  • Izuzetna vodotopivost proizvoda pruža sigurnost u primeni
  • Ekološki prihvatljivo đubrivo

Sinergija azota i sumpora

Nakon unošenja u zemljište AmoSulfan se razlaže na amonijačni azot i sumpor. Deo amonijačnog azota se uz pomoć nitrifikacionih bakterija postpeno prevodi iz amonijačnog u nitratni oblik čime se dobijaju dva oblika azota koje biljka može da usvaja.

Snižavanjem pH vrednosti, oslobađa se blokiran fosfor (P) i esencijalni mikroelementi (B, Zn, Fe, Mn).

Prednosti AmoSulfana

Preporučuje se za sve kulture, naročito za one koje su bogate ugljenim hidratima (kukuruz, ječam). Izuzetno je pogodan za biljke koje imaju veće potrebe za sumporom, kao što su: uljana repica, kupus, lukovi, leguminoze (grašak, boranija, lucerka, detelina), šećerna repa, krompir, paradajz i duvan.

PREPORUKE ZA PRIMENU: 

Pšenica 300-500 kg/ha

Voće 300-500 kg/ha

Povrće 400-600 kg/ha

Uljana repica 200-500 kg/ha

Kukuruz 300-600 kg/ha

Šećerna repa 200-400 kg/ha

Suncokret 200-500 kg/ha

Soja 200-500 kg/ha

Navedene količine predstavljaju samo orijentacione vrednosti potrebe biljke za nutrijentima. Za konkretan slučaj doze, praćenjem ispravnih smernica, uzimajući u obzir i đubrenje stajskim đubrivom, uticaj prethodnih useva i rezultate dijagnostičkih procedura (npr.analiza zemljišta i biljaka), treba prilagoditi i odrediti sa većom tačnošću.